home » sr » aktuelnosti


O Okrugu
Kontakt
Vesti
Aktuelnosti
Dokumenti
Informator o radu
e-Usluge
Arhiva
  Linkovi

Mapa prezentacije
A A

   




pretraga

 
WEB OKRUŽENJE IMENIK VLADE RS NARODNA SKUPŠTINA RS
VLADA RS
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu RS
Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine RS

Novi web sajt u pripremi

Aktuelnosti

SUBOTICA PRIMER ODNOSA PREMA MIGRANTIMA

Postavljeno: 18.12.2017.

Izvor: Subotica.com

Povodom Međunarodnog dana migranata gradonačelnik Bogdan Laban primio je danas u Gradskoj kući Safeta Resulbegovića, vođu smene u Prihvatnom centru za migrante u Subotici i izbegličke porodice iz Sirije i Avganistana, koje već godinu dana borave u našem gradu i strpljivo čekaju da na zakonski način pređu granicu sa Mađarskom.

- Ljudima koji su iz teških, ratnih uslova pobegli iz različitih delova sveta, Subotica je pružila utočište i još jednom pokazala da je grad velikog i otvorenog srca – podsetio je gradonačelnik Bogdan Laban. - Svakodnevno dobijamo pohvale, ne samo međunarodnih nevladinih organizacija, nego i ljudi koji nađu svoje utočište u zapadnoj Evropi i tamo uvek hvale srpski narod i ljudski odnos kojim su ovde dočekani.

U Prihvatnom centru u Subotici trenutno boravi 107 migranata, od toga čak 60 dece, dok je njih 11 bez roditeljske pratnje. Obroke za sve njih obezbeđuje Crveni krst, dok je za decu organizovana nastava tri puta nedeljno, kao i dečji kutak zahvaljući Ekumenskoj organizaciji. Naravno, tokom boravka u Prihvatnom centru sve izbeglice imaju medicinsku negu.

- Zahvaljujem se na podršci ne samo Gradu već i svim javnim preduzećima i drugim ustanovama, koji su učinili da ovi ljudi borave u humanim uslovima. Imamo divnu saradnju i uvek su spremni da izađu u susret ljudima koji su bili primorani da kilometirma pešače i napuste svoje domove – istakao je Safet Resulbegović. - Svi oni su zadovoljni našim ponašanjem prema njima i u Srbiji se nekada ne osećaju kao migranti, već kao da su kod svoje kuće.

Među njima je i Ahmed Seih Hasan i njegova ćerkica, sa kojom se iz okoline Alepa zaputio u Norvešku. U našem gradu borave od kraja novembra prošle godine.

- Zavoleo sam Srbiju i pamtiću je po divnim ljudima i svemu onom što su učinili za nas. Prihvatni centar je blizu grada pa možemo i da prošetamo i upoznamo Suboticu – kaže kratko Ahmed.

MINISTAR PROSVETE POSETIO HEMIJSKO-TEHNOLOŠKU ŠKOLU

Postavljeno: 18.12.2017.

Izvor: Subotica.com

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, zajedno sa šefom kabineta Markom Popadićem, pomoćnicom Anom Langović i Spomenkom Simović, ispred Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, posetio je u subotu Hemijsko-tehnološku školu. Ova značajna i nesvakidašnja poseta, predstavljala je podršku školi, za čiju rekonstrukciju je Vlada Republike Srbije, posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, obezbedila čak 156 miliona dinara.

– Voleli bismo da su gosti iz Ministarstva zadovoljni posetom, a mislimo da jesu s obzirom na to da imamo čime da se pohvalimo i šta da pokažemo, kao što su uspesi učenika, saradnja sa privredom, afirmacija preduzetništva, proširene delatnosti škole – istakao je Nikola Matković, direktor Hemijsko-tehnološke škole, dodajući da je 156 miliona, koliko je Vlada Republike Srbije uložila u rekonstrukciju školske zgrade, ubedljivo najviše izdvojenih sredstava za jednu školu u Srbiji.

Vest o poseti našla se i na stranicama zvaničnog sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde je, između ostalog, istaknuto da zgrada Hemijsko-tehnološke škole predstavlja kulturnu baštinu od izuzetnog značaja, te sredstva za kompletnu rekonstrukciju predstavljaju jednu od najvrednijih investicija u obrazovanje. Sredstava su namenjena adaptaciji, sanaciji i restauraciji fasade, unutrašnjeg prostora objekta i fiskulturne sale.

Radovi na rekonstrukciji su u toku, a mnogo toga je već i urađeno. Učenici koriste potpuno renoviranu fiskulturnu salu i četiri učionice. Hodnici su popločani, u nekoliko kancelarija radovi su okončani. Škola će uskoro osvanuti umivena i nova, u šta su se mogli uveriti i gosti koji su, u pratnji domaćina, obišli učionice, radionice, laboratorije, biblioteku. Šetnja je na kratko zaustavljena i u Klubu učenika, prostoriji opremljenoj udobnim nameštajem, velikim TV ekranom, kompjuterima, knjigama i društvenim igrama, koja đacima nudi kratak predah od redovnih školskih aktivnosti.

Specifičnost škole ogleda se u tome što ima registrovane proširene delatnosti u kojima se zajedno angažuju profesori stručnih predmeta i učenici praktične i nastave u bloku. Učenici ove škole redovno osvajaju medalje na republičkim i međunarodnim takmičenjima, a u školskoj 2016/2017. godini, Hemijsko-tehnološka škola u Subotici proglašena je za najbolju hemijsku školu u Republici Srbiji. Takođe, učenice ove škole, kao deo državne reprezentacije, osvojile su četvrto i šesto mesto na evropskom takmičenju "Velika nagrada hemije", istaknuto je na sajtu Ministarstva.

PREDSTAVLjEN PROJEKAT ZAŠTITE ZAJEDNIČKE KULTURNE BAŠTINE SRBIJE I MAĐARSKE

Postavljeno: 13.12.2017.

Izvor: Subotica.com

IPA projekat "Zajedno za zajedničku budućnost zajedničke kulturne baštine", koji će se realizovati u okviru Programa prekogranične saradnje Mađarske i Srbije, predstavljen je danas u Gradskom muzeju. Nosilac projekta je Muzej "Ištvan Tir" iz Baje, a partneri su Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Gradski muzej iz našeg grada.

Osim uspešne dugogodišnje saradnje, osnovna nit koja je povezala muzej iz Subotice sa muzejom iz Baje, jeste istraživanje baroka u Bačkoj, odnosno prikaz arhitektonskog nasleđa nakon turskog perioda, kao i brojni zajednički projekti na zaštiti kulturnog nasleđa sa ovog područja.

- Istraživanje baroka započeli smo još 2000. godine, kada smo učestvovali u projektu "Putevi baroka", i već tada smo ostvarili dobru saradnju. Deset godina kasnije, kada smo bili u Baji, dogovorili smo se oko restauracije kulturnog nasleđa, koje je bilo u veoma lošem stanju. Tada smo započeli taj projekat, koji se sada samo nastavlja. Možemo reći da je reč o jednoj permanentnoj saradnji koja je prepoznata, i ovim projekatom ćemo konačno temu baroka obuhvatiti u celosti - rekao je Ištvan Hulo, direktor Gradskog muzeja Subotica.

Prema rečima Zite Kovač, direktorke Muzeja "Ištvan Tir" iz Baje, projekom će se pokriti region severne i južne Bačke, na kojem se nalazi zajedničko, veoma vredno i jedinstveno kulturno, duhovno, umetničko i arhitektonsko nasleđe.

- Počev od baroknog doba pa na dalje, javnosti ćemo prikazati spomenike kulture i veoma značajne arhitektonske građevine kroz publikacije, predavanja i putujuće izložbe. Napravićemo internet stranicu sa posebnom bazom podataka, koja će sadržati upravo sve te podatke, kao i jednu kulturološku rutu, na kojoj će biti prikazani svi značajni spomenici kulture. Uredićemo i jedan atelje kao restauratorksu radionicu, koju ćemo opremiti sa najsavremenijom opremom - objasnila je Kovač, šta će sve projekat podrazumevati.

Foto: TV Subotica

Gradski muzej Subotica učestvovaće u projektu kroz putujuće izložbe, istraživanja i dve četvorojezične monografije. Osim toga, održaće se i Simpozijum za restauratore u Subotici i Baji, a naredne godine, u planu je organizovanje Letnje škole za srednjoškolce, s tematikom o umetničkom nasleđu. Projektu će se priključiti i Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica, kroz organizovanje konferencija i izdavačkim delatnostim.

- Planirali smo da izradimo sveščice, koje će biti u vezi sa spomenicima kulture od vremena bakora pa nadalje, jednu veliku konferenciju, a na samom kraju, planirali smo da izdamo radne sveske za osnovne i srednje škole, u kojima ćemo organizovati male radionice o arheologiji i spomenicima. Želja nam je da zainteresujemo i naša vrata otvorimo srednjoškolcima - istakla je Leda Šiling, direktorka Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Nakon predstavljanja projekta, u Gradskom muzeju otvorena je izložba "Budimski slikar Franc Falkoner (1737-1792)" autorke dr Žužane Korhec Pap, muzejske savetnice, koja je takođe realizovana kao međunarodni projekat. Na otvaranju predstavljena je i publikacija sa ovom tematikom, a posetioci su bili u prilici da vide slike, koje je autorka sama restaurirala.

ITALIJANSKI AMBASADOR U POSETI SUBOTICI

Postavljeno: 07.11.2017.

Izvor: Subotica.com

Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco posetio je juče naš grad i razgovarao sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom, predstavnicima Regionalne privredne komore Severnobačkog okruga i italijanskih preduzeća koja posluju u Subotici. Ambasador Manco je potom u bioskopu „Eurosinema“ otvorio Festival italijanskog filma.

Posle sastanaka ambasador Manco istakao je da uvek rado dolazi u naš grad i da mu je drago da vidi kako sve više privrednika ovde posluje, od „Gordona“ do „Kaminade“.

- Italija daje veliku pomoć Srbiji na putu ka Evropi, to radimo u Baogradu, ali i van njega, i to tako što pomažemo u nekim pitanjima koja su bliska građanima, kao što su posao, zaposlenje, napredak, borba protiv korupcije, poljoprivreda... - poručio je ambasador. - Ekonomska prisutnost se ogleda u poslovanju italijanskih preduzeća, a tu je i institucionalna prisutnost. Naši odnosi se produbljuju, kultura je instrument saradnje jer se ne odnosi samo na nas političare, već na sve građane.

Gradonačelnik Bogdan Laban uručio je zahvalnicu ambasadoru Mancu za sve što je urađeno proteklih nekoliko godina.

- Italijanski kulturni centar otvoren je 2014. a dve godine kasnije dobili smo Vicekonzulat a sada i prvi festival Italijnskog filma. Pored Beograđana i naši građani se mogu pohvaliti da gledaju najnoviju produkciju italijanskog filma – naglasio je gradonačelnik Laban. - Dogovorili smo ono što ćemo u narednom periodu zajedno realizovati i na privrednom i na kulturnom nivou.

OTPOČELA REALIZACIJA PROJEKTA ARHEOLOŠKA MAPA SEVERNE BAČKE

Postavljeno: 06.10.2017.

Izvor: Subotica.com

Arheologija oblasti severne Bačke veoma je bogata, najstariji nalazi potiču još iz mlađeg kamenog doba, a ima ih sve do poznog srednjeg veka. Iako postoji kontinuitet radova na različitim arheološkim nalazištima, javila se potreba za sistematizacijom i detaljnom arheološkom slikom lokaliteta ove oblasti.

Da bi se doprinelo ovom zadatku, ovih dana otpočela je realizacija projekta Arheološka mapa severne Bačke, koji realizuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica u saradnji sa Gradskim muzejom Subotica.

Radi se o kompleksnom projektu koji obuhvata reviziju dokumentacije i poznatih lokaliteta, istraživanje istorijskih mapa, analizu toponima, aero fotografija područja, kao i digitalizovanje i analizu topografskih, geoloških i pedoloških mapa i drugih indikatora za postojanje arheoloških nalazišta. U terenskom delu planirana je detaljna površinska prospekcija terena na području opština koje pokriva Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Cilj projekta je izrada detaljne mape arheoloških nalazišta, kao i podizanje svesti o vrednosti i značaju arheološke baštine severne Bačke i potrebi da se ona čuva.

Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a radovima rukovodi Neda Mirković-Marić, arheolog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica. Sem arheologa Gradskog muzeja Subotica, u projektu učestvuju i stručnjaci iz Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i iz Narodnog muzeja u Beogradu.

SVEČANO OTVOREN 15. MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM O INTELIGENTINIM SISTEMIMA (SISY 2017)

Postavljeno: 14.09.2017.

Izvor: Subotica.com

Petnaesta po redu Međunarodna konferencija o inteligentnim sistemima SISY svečano je otvorena u Velikoj većnici Gradske kuće. Organizatori konferencije posvećene inteligentnim sistemima, informatici i robotici su Visoka tehnička škola strukovnih studija i Univerzitet Obuda iz Budimpešte.

Svečano otvoren 15. Međunarodni simpozijum o inteligentnim sistemima (SISY 2017)

Konferencija je ove godine okupila naučne radnike i stručnjake iz Mađarske, Slovačke, Rumunije, Nemačke, Italije, Irana, Turske, Japana i balkanskih zemalja, koji će tokom tri dana predstaviti više od 60 naučnih radova. Kao i prošle godine čast da otvori konferenciju pripala je dr Imreu Rudašu, predsedniku odbora "SISY 2017".

Nakon svečanog otvaranja, održana su tri plenarna predavanja. Predavanje iz oblasti primenjene informatike održao je prof. dr Hamido Fujita iz Japana, prof. dr Okyay Kaynak, sa Bagazici Univerziteta iz Turske održao je predavanje o upravljanju i ICT tehnologiji, dok je dr Levent Kovač, sa Obuda Univerziteta iz Budimpešte, govorio o bio-informatici.

Zahvaljujući konferenciji „SISY“ već deceniju i po stručnjaci iz raznih zemalja razmenjuju iskustva i predstavljaju novine u oblasti intelignetnih sistema i primenjene matematike.

- Glavni benefit održavanja ovakve konferencije je mogućnost da naši zaposleni, naši istraživači i nastavnici imaju uvid u rad stranih ili drugih istraživača iz Srbije, da se okupe na jednom mestu, razmene ideje, upoznaju i druže. Dugoročno, benefit je taj da ćemo dobiti bolje stručnjake u Subotici- kaže Igor Firstner, direktor Visoke tehničke škole strukovnih studija.(SISY 2017)

Na konferenciji će biti predstavljeni i radovi desetak zaposlenih na Visokoj tehničkoj školi, među kojima je dr Sanja Maravić-Čisar, koja će ukazati na potrebu modernizovanja nastave i uvođenja praktičnog rada.

- Rad je vezan za tematiku da se nastava modernizuje u smislu da to ne budu samo predavanja i vežbe, već da studente motivišemo i da nešto konkretno naprave tokom studiranja. Zadajmo im takve projekte, gde oni moraju da urade konkretne stvari. Pošto sam ja na predmetima koje se tiču programiranja, ideja je da studenti naprave aplikacije za mobilne uređaje sa Android operativnim sistemom, što bi doprinelo studentima da po završetku školovanja mogu pokazati konkretan proizvod odnosno rad, aplikaciju koju su napravili. To će im značiti više nego da kažu koje ispite i sa kojim uspehom su položili. - kaže dr Sanja Maravić-Čisar, pomoćnica direktora za nastavu Visoke tehničke škole strukovnih studija.

Sutra i u subotu u Visokoj tehničkoj školi za učesnike će biti organizovan rad po sekcijama.

SVEČANA SEDNICA POVODOM DANA GRADA

Postavljeno: 01.09.2017.

Izvor: YU EKO RTV

Subotica je višenacionalni grad u kom, u zajedništvu i slozi, žive mnoge zajednice koje su dale veliki doprinos razvoju svoga grada, poručio je gradonačelnik Subotice Bogdan Laban na svečanoj sednici povodom obeležavanja Dana grada. Na svečanoj sednici uručeno je priznanje Počasni građanin, koje je pripalo diplomiranom inženjeru agronomije dr Andriji Peić Tukuljcu, a dodeljena su i priznanja Pro urbe.

Podizanjem zastave ispred Gradske kuće počelo je obeležavanje Dana grada, a gradonačelnik Subotice Bogdan Laban poručio je da svi građani, ponosni što pripadaju svome gradu, u kom sve zajednice žive skladno, imaju razloga za slavlje, i dodao da svi ovogodišnji Dan grada slave u još lepšoj i naprednijoj Subotici.

Ove godine zvanje Počasni građanin poneo je ugledni inženjer agronomije dr Andrija Peić Tukuljac. Tukuljac je istakao da će priznanje nositi u srcu, kao i da će nastaviti da radi i stvara, ne samo za sebe, već i za sve građane Subotice.

Dobitnici priznanja Pro urbe su katolički sveštenik i dirigent Čaba Paško, slikar Ivan Šarčević i keramičar Lajoš Vekonj.

Na svečanoj sednici upriličen je prigodan kulturno umetnički program, a prikazan je i kratak film o aktivnostima lokalne samouprave u prethodnih 14 meseci. Subotica danas proslavlja Dan grada, u znak sećanja na 1. septembar 1779. godine kada je doneta Povelja Marije Terezije kojom je Subotica postala slobodan, kraljevski grad.

SASTANAK MINISTRA ODBRANE SRBIJE I MAĐARSKE ODRŽAN U SUBOTICI

Postavljeno: 19.08.2017

Izvor: Subotica.com

U Gradskoj kući u Subotici danas je održan prvi zvanični susret ministara odbrane Srbije i Mađarske Aleksandra Vulina i Ištvana Šimičkog.

Ministri su razgovarali o vojnoj saradnji dve susedne zemlje, o zajedničkoj borbi u sprečavanju terorizma i ilegalnih migracija, a potom i najavili zajedničku vojnu vežbu, koja treba da se održi u septembru. Posle zvaničnog sastanka ministri su jedna drugom darovali prigodne poklone.

- Složili smo se i dogovorili da moramo što više sarađivati kako bi obezbedili bezbednost naših građana. Pojačaćemo razmenu informacija da bi bili što efikasniji u borbi protiv ilegalne migracije i terorizma – istakao je Ištvan Šimičko. - Naša Vojna akademija je partner srpskoj strani i zahvalan sam na mogućnosti da mađarski vojnici učestvuju na obuci i pripremama u Srbiji. Ponudio sam obuku srpskih oficira u našem Centru za obuku pri Generalštabu mađarske vojske i dogovorili smo redovne sastanke naših komandanata generalštabova i obaveštajnih službi.

Po njegovim rečima mađarska nacionalna manjina u Srbiji i srpska manjina u Mađarskoj su zajednički imenitelji koji jačaju saradnju dve zemlje.

Srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin podsetio je da odnosi srpskog i mađarskog naroda dugo kroz istoriju nisu bili na ovako visokom nivou kao što su sada, kao i da lični odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana značajno doprinosi dobrom odnosu vlada dve zemlje.

- Naše vojske imaju izuzetnu saradnju, kao i obaveštajne službe kada su u pitanju ilegalne migracije i borba protiv terorizma. Srbija je veoma odgovorna zemlja i teret migrantske krize ne prebacuje na druge, a borba protiv terorizma je za nas prioritet i sasvim je svejedno da li teroristi prete Srbiji ili nekoj drugoj zemlji – poručio je Vulin. - Zahvalio sam se Vladi Mađarske što su njeni vojnici u velikom broju, njih 373, i dalje prisutni u sastavu KFOR-a na Kosovu i Metohiji i preneo naš politički stav da je za nas neprihvatljivo ukidanje Umnika. Nadamo se da će Mađarska podržati naš stav da Kosovo nema mesta u Unesku i Interpolu.

Vulin se zahvalio Vladi Mađarske i na zajedničkom nastupu kada se u pitanju mirovne misije

- Naša saradnja u oblasti vojnog obrazovanja i obuka će nastaviti da raste i siguran sam da će naši narodi imati osećaj dobrih suseda i dobre saradnje. Ponosni smo na mađarsku manjinu u Srbiji kako se ona razvija, i koliko voli svoju zemlju i mi na najvišem mogućem nivou vodimo računa o njihovim pravima – naglasio je ministar Vulin.

ODRŽANA CENTRALA PROSLAVA „DUŽIJANCE 2017“

Postavljeno: 13.08.2017

Izvor: Subotica.com

Hleb od ovogodišnjeg roda žita bandaš Luka Gabrić i bandašica Ana Ivanković Radak predali su danas gradonačelniku Bogdanu Labanu i time je krunisana ovogodišnja „Dužijanca“, 107. po redu.

Zbog lošeg vremena ove godine izostala je svečana povorka okićenih karuca do centra grada, a centralna proslava i predaja novog hleba održana je u katedrali Svete Tereze Aviljske, gde je pre toga održano svečano euharijsko slavlje.

- Uvek je dobro biti zajedno, zajedno raditi i slaviti i zato smo svi danas ovde da zajedno obeležimo još jednu „Dužijancu“, tradicionalnu svečanost koja traje više od veka – poručio je gradonačelnik Bogdan Laban i podsetio da je centralnoj proslavi prethodilo takmičenje risara u Đurđinu. - Ručno košenje žita nekada je bio najteži i najznačajniji posao na ovim prostorima, za njega se dugo pripremalo, a kada bi bio završen, znalo se da će hleba biti i za predstojeću godinu. Završen ris proslavljan je sa radošću, a iz tog veselja nastala je „Dužijanca“. Danas je „Dužijanca“ jedna od najznačajnijih manifestacija u gradu, a učestvovanje velikog broja mladih u svih 40 njenih programa veoma raduje. Ponos, rad i zahvalnost, koje „Dužijanca“ neguje, treba da budu simbol cele zajednice i zato će subotička lokalna samouprava podržavati ovu manifestaciju, koja nas sve zbližava.

Predavajući hleb od ovogodišnjeg roda, bandaš i bandašica istakli su značaj očuvanja običaja i tradicije.

- Od Velikog prela se pripremamo za današnju proslavu, žao nam je što je kiša omela povorku, jer ona ima posebnu draž, ali se nadam da neće omesti veliko Bandašicino kolo – kaže bandašica Ana Ivanković Radak.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ NA GRANIČNOM PRELAZU HORGOŠ

Postavljeno: 18.06.2017

Izvor: Subotica.com

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obišao je danas granični prelaz Horgoš i sa pripadnicima granične policije razgovarao o tekućim aktivnostima, problemima sa kojima se suočavaju i načinu na koji država može da im pomogne.

- Zahvaljujući ovim ljudima na Horgošu zaplenjeno više od 30 kilograma narkotika, a u toku je i isto tako velika policijska akcija je i na prelazu Batrovci, gde takođe očekujemo veću količinu zaplenjenih narkotika. Policija ima veoma dobra operativna saznanja, ljudi znaju da rade svoj posao, a u narednom periodu obezbedićemo im podršku u vidu opreme i tehnike, a uz nova vozila koja su stigla ranije uskoro mogu da očekuju i nove uniforme. Učinićemo sve da im olakšamo rad – poručio je ministar Nebojša Stefanović.

Pripadnici granične policije na prelazu Horgoš, jednom od najfrekfentnijih u našoj zemlji, svakodnevno izlaze u susret izazovima koje nose velike gužve, ilegalne migracije, šverc...

- Ovi ljudi rade svoj posao požrtvovano. Želim da im se zahvalim što kroz svakodnevni operativni rad štite našu državnu granicu. Imali su ogroman posao sa migracijama koji su uradili perfektno i to ceo svet priznaje – dodao je Stefanović.

OTVOREN "AMETEK BIZNIS KAMPUS"

Postavljeno: 07.06.2017.

Izvor: Subotica.com

Privredna zona „Mali Bajmok“ danas je i zvanično dobila novog stanara - „Ametek biznis kampus“, novi proizvodni pogon površine 10.000 kvadratnih metara u kome će posao dobiti oko pet stotina novih radnika.

Novi pogon ametičke kompanije koja se bavi proizvodnjom motora širokog spektra, otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čestitajući svim zaposlenima veliki uspeh.

- Vlada Srbije nije izdvajala subvencije, kao za najveći broj preduzeća i zahvalni smo „Ameteku“ što je prepoznao Srbiju i što pokušava da dovede i druge dobavljače u našu zemlju. Pomoći ćemo na svaki mogući način, jer je naša želja da sve one koje rade sa „Ametekom“ na pravljenju elektromotora dovedemo u Srbiju – poručio je predsednik Vučić. - Srećan sam što sam mogao da razgovaram sa radnicima, koji su iz Subotice ali i okolnih mesta, Kikinde i Bačke Topole. Srećan sam i što ovde jednako, u slozi i na najbolji mogući način rade Mađari, Srbi, Hrvati...

Neposredno posle ceremonije otvranja predsednik Vučić dobio je od Meta Frenča iz „Ameteka“ na poklon dres kralja NBA Lebrona Džejmsa.

- Kao što su oni poželeli Srbiji da bude uspešna i da bude lider u ekonomskom napretku, tako i ja želim kompaniji „Ametek“ i njenom razvojno-istraživačkom delu da što više znanja dovedu u Srbiju i obrazuju naše ljude, da možemo na svom znanju da zaradimo još mnogo više – poručio je Aleksandar Vučić. - Završićemo naše obaveze oko „Ipsilon“ kraka, ove godine će biti gotovo ovih pet kilometara za 2.2 miliona evra koje smo izdvojili. Izdvojen je novac i za narednu godinu i očekujem da 2019. on konačno bude završen. To nije samo važno za industrisjku zonu, već za sve građane koji neće više gledati kamione u centru grada, a mi ćemo moći da održavamo puteve neuporedivo lakše. Izdvojili smo novac i za pozorište, ali i za obnovu školskih objekata, za samo jednu školu namenjeno 1.7 miliona evra, a ulaganjem u Suboticu želimo da pokažemo ljudima da ovde imaj budućnost. Od čekanja budućnosti nema ništa, ali ako budemo vredno radili dočekaćemo lepu budućnost.

Otvaranju su prisustvovali i čelnici pokrajinske vlasti – Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine.

- Odluka američke kompanije da uloži u Suboticu za nas je veoma važna, jer ne samo da će ostvarivati dobit preko ulaganja kapitala, već će kroz poreze i takse unaprediti čitavo naše društvo. To će doprineti i javnim investicijama koje se realizuju u Subotici, kao što su izgradnja zgrade Narodnog pozorišta, koje je u drugoj polovini godine ulazi u pretposlednju, sedmu fazu, u rekonstrukcija objekata na Paliću, izgradnja „Ipsilon“ kraka, koji će doprineti i boljoj infrastrukturnoj opremljenosti baš ove Zone – naglasio je pokrajinski premijer Igor Mirović.

Predsednik pokrajinske Skupštine Ištvan Pastor, na svečanosti je govorio kao Subotičanin.

- Subotica je bila motor privrednog razvoja onda kada je imala jaku elektromotornu industriju, imala je jaku firmu koja se time bavila i otplakali smo je, mislili smo da smo sa tom granom privrede završili. Drago mi je što Subotica danas doživljava reindustrijalizaciju – podsetio je Ištvan Pastor. - Sa implementacijom ideja „Ameteka“, Subotica dobija novu viziju, jer ovo nije samo otvaranje novih radnih mesta i staranje proizvoda, već je impuls prema kompletnom subotičkom društvu.

Da će podržati svaku američku investiciju u Srbiji poručio je i Kajl Skot, ambasador SAD u našoj zemlji.

- Pravo zadovoljstvo je videti da jedna američka firma proširuje svoje kapacitete i tako doprinosi ekonomskom razvoju Srbije i daljem jačanju privrednih veza naše dve zemlje. Ova hala predstavlja snažan simbol „Ametekovog“ rasta i uspeha – istakao je ambasador Kajl Skot. - Jako je značajno što je ovde i razvojno i istraživačko odeljenje, koji radi na razvoju tehnologija. Ekonomski stabilna Srbija je važno sidro u ovom nestabilnom svetu, a ova kompanija igra značajnu ulogu u unapređivanju ekonomskog razvoja Srbije, ali osnažuje i privredu SAD.

Po rečima Timoti Džonsa, predsednika elektromehaničke grupe „Ametek“, nova fabrika u Srbiji biće polazna tačka za širenje poslovanja u Evropi a biće i istraživačka lokacija.

- Pre našeg pripajanja „Dunkermotorenu“ 2012. godine mnogi od nas nisu bili upoznati sa Srbijom, ali smo vrlo brzo videli da su ljudi ovde okrenuti vrednom radu i porodici, karakteristikama koje su u osnovi poslovanja „Ameteka“. Iz ovih razloga Ametek je izabrao da napravi velika ulaganja u Srbiju i odatle se širi na druga tržišta – naglasio je Timoti Džons. - Naš cilj je da naša internacionalna prodaja bude veća od 60 odsto i fabrika u Subotici će nam pomoći da ostvarimo taj cilj.

Pored povećanja proizvodnje, „Ametek“ ima i svoju findaciju koja će pomagati one kojima je to potrebno.

- „Ametek“ fondacija pomaže onima kojima je pomoć potrebna i po prvi put ćemo podržavati šest učenika, zajedno sa lokalnim „Rotari“ klubom – najavio je Slobodan Anić, generalni direktor „Ameteka“ u Subotici. - Pre manje od šest meseci na ovom mestu je bila zamrznuta ledina, to je bio najhladniji januar u poslednjih 60 godina, ali niko od ljudi koji su radili nije rekao neću ili ne mogu i svi su se borili da završe uprkos sibirskoj subotičkoj zimi. Nema nijednog trenutka bez problema, ali ja nikad ne čujem to je nemoguće, nego šta još možemo drugačije da uradimo. Naša posvećenost će biti ugrađena u svaki od ovih proizvoda. Željni smo da učimo od 85 godina istorije „Ameteka“, a on je spreman da nam da znanje.

ОDRŽАN „VОЈVОĐАNSKI PОLJОPRIVRЕDNI FОRUМ 2017“

Izvоr: Subоticа.rs

Pоstаvlјеnо: 05.04.2017.

U Grаdskој kući оdržаn је „Vојvоđаnski pоlјоprivrеdni fоrum 2017”, upriličеn pоvоdоm pоvеzivаnjа štо vеćеg brоја firmi iz sfеrе pоlјоprivrеdnе, prеhrаmbеnе i prеrаđivаčkе industriје iz Srbiје i Маđаrskе, i pružаnjа mоgućnоsti učеsnicimа dа rаzmеnе svоје idеје, plаnоvе i iskustvа. Dаnаšnjеm fоrumu prisustvоvаli su prеdsеdnik Skupštinе Аutоnоmnе Pоkrајinе Vојvоdinе, Ištvаn Pаstоr, grаdоnаčеlnik Subоticе, Bоgdаn Lаbаn, gеnеrаlni kоnzul Gеnеrаlnоg kоnzulаtа Маđаrskе u Subоtici, Јаnоš Bаbić, i Žаnеt Оlа, dirеktоr Маđаrskе trgоvinskе kućе.

Ištvаn Pаstоr је, оbrаćајući sе prisutnimа, pоdvukао dа оdnоsi izmеđu Маđаrskе i Rеpublikе Srbiје оd pаmtivеkа nisu tоlikо urаvnоtеžеni i dоbri kао štо su dаnаs.

Аkо је zаdаtаk pоlitikе dа stvоri аmbiјеnt, оndа је nа privrеdnој rеlаciјi izmеđu Маđаrskе u Srbiје tај аmbiјеnt stvоrеn, rеkао је prеdsеdnik Pаstоr, i dоdао dа smаtrа dа bi nајvеći bеnеfit iz јеdnе tаkvе situаciје trеbаlо dа imајu privrеdnici.

Оn је је izrаziо zаhvаlnоst Vlаdi Маđаrskе nа srеdstvimа kоја izdvаја zа privrеdnо i еkоnоmskо јаčаnjе vојvоđаnskih Маđаrа.

- Zаhvаlni smо Vlаdi Маđаrskе štо је nа nаšе rаspоlаgаnjе dаlа izuzеtnа nоvčаnа srеdstаvа zа privrеdnо i еkоnоmskо јаčаnjе vојvоđаnskih Маđаrа. Мi tа srеdstаvа kоristimо u sklаdu sа svојim znаnjеm, u sklаdu sа mаksimаlnim stаndаrdimа i zаhtеvimа prеmа učеsnicimа privrеdnоg živоtа i u pоtpunоsti u sklаdu sа prаvilimа Rеpublikе Srbiје – nаglаsiо је Ištvаn Pаstоr.

Bоgdаn Lаbаn је rеkао dа је Маđаrskа znаčајаn spоlјnо-trgоvinski pаrtnеr АP Vојvоdinе, аli i Rеgiоnаlnе privrеdnе kоmоrе Sеvеrnоbаčkоg uprаvnоg оkrugа, gdе sе pо sаrаdnji nаlаzi nа drugоm mеstu – izа Nеmаčkе, i isprеd Itаliје, Аustriје i Frаncuskе.

Grаdоnаčеlnik је nаvео dа је u оkviru Rеgiоnаlnе privrеdnе kоmоrе Sеvеrnоbаčkоg оkrugа, kоја оbuhvаtа оpštinе Аdа, Bаčkа Тоpоlа, Kаnjižа, Маli Iđоš, Sеntа i grаd Subоticu, ukupnа rоbnа rаzmеnа sа Маđаrskоm u 2016. gоdini iznоsilа 155 miliоnа dоlаrа, štо је 8,2 оdstо оd ukupnе rоbnе rаzmеnе.

Znаčајnо spоlјnо-trgоvinskо pаrtnеrstvо, istаkао је, u nаrеdnоm pеriоdu trеbаlо bi јоš dа sе unаprеdi, tim prе štо је intеnzivirаnjе rеgiоnаlnе i mеđunаrоdnе sаrаdnjе i stvаrаnjе pоvоlјnоg аmbiјеntа zа rаzvој privrеdе i kоnkurеntnоsti јеdаn оd primаrnih cilјеvа nоvоg grаdskоg rukоvоdstvа izаbrаnоg krајеm јunа prоšlе gоdinе.

– Sаrаdnjа nаšеg rеgiоnа sа Маđаrskоm, štо sе pоlјоprivrеdе tičе, trеbаlо bi, prе svеgа, dа budе usmеrеnа nа trаnsfеr znаnjа. Маđаrskа, kао rаvnоprаvnа člаnicа Еvrоpskе uniје, mоžе dа pоsluži kао mоdеl zа primеnu аgrоtеhničkih mеrа i nоvinа u pоlјоprivrеdi – nаglаsiо је grаdоnаčеlnik Lаbаn.

Prisutnimа nа fоrumu, nа kоmе је učеstvоvаlо višе оd 140 privrеdnikа iz nаšе zеmlје i Маđаrskе, оbrаtili su sе i Јаnоš Bаbić i Žаnеt Оlа.

„Vојvоđаnski pоlјоprivrеdni fоrum 2017” оrgаnizоvаli su Gеnеrаlni kоnzulаt Маđаrskе u Subоtici i rеgiоnаlnо prеdstаvništvо Маđаrskе nаciоnаlnе trgоvаčkе kućе, iz Subоticе.

OTVORENA 1. DEONICA Y KRAKA

Postavljeno: 24.03.2017.

Izvor: YU EKO RTV

Posle višegodišnjeg iščekivanja, puštena je u saobraćaj prva deonica Y kraka, od petlje „Subotica-jug“ do kružne raskrsnice sa Bikovačkim putem. Ovu deonicu puta u saobraćaj su pustili gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, predsednik skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, i državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Imre Kern.

Y krak predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Subotici, jer njegova izgradnja omogućava izmeštanje teškog teretnog saobraćaja iz centra grada. Gradonačelnik Subotice je najavio i sređivanje gradskih saobraćajnica u skorijem periodu.

Prva faza izgradnje y kraka trajala je oko 100 dana, ove godine se nastavlja sa drugom fazom, odnosno biće izgrađeno novih 5 km puta koji spaja bačkotopolski i somborski put. Iz Ministarstva poručuju da će se truditi da se ispoštuju i naredni rokovi za izgradnju.

Izgradnjom Y kraka biće omogućeno spajanje graničnog prelaza Kelebija sa Koridorom 10 odnosno sa autoputem. Takođe, zahvaljujući y kraku iz grada će se izvući oko 30 000 teških kamiona koji svakodnevno dolaze i odlaze iz industrijske zone.

Iz Ministarstva navode kako je iz državnog budžeta za narednu godinu opredeljeno oko milijardu dinara za drugu fazu izgradnje Y kraka, dok je iz budžeta za 2019. godinu izdvojeno oko 800 miliona dinara. Kraj kompletnih radova očekuje se u 2020. godini.

OTVOREN NOVI POGON FABRIKE KONTINENTAL

Postavljno: 07.3.2017.

Izvor: TRV JU ECO

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić i gradonačelnik Bogdan Laban svečano su otvorili novi pogon kompanije za proizvodnju delova za autoindustriju Kontinental, u kojoj će biti zaposleno više od 500 novih radnika. Vrednost investicije je oko 17 miliona evra.

Novim pogonom Kontinental je kapacitet u Subotici povećao za dodatnih 12 hiljada kvadratnih metara proizvodnog i magacinskog prostora, kao i prateće infrastrukture. Plan je da se kroz ovo proširenje u naredne tri godine otvori 500 novih radnih mesta.

U Subotici će se proizvoditi cevi i cevni sistemi za pogonski sklop automobila na oko 20.000 metara kvadratnih radne površine i sa punom zaposlenošću od 1.150 radnika koja će biti dostignuta u narednim godinama.Ovi delovi će se isporučivati proizvođačima automobila u Evropi.Fabrika proizvodi i delove za poljoprivredne, teretne i industrijske mašine.

Premijer, Aleksandar Vučić istakao je da su Vlada Srbije i građani pomogli da se ova investicija ostvari i naznačio da je Vlada dala oko tri miliona evra, a investitor, Kontinental, 14,5 miliona evra.

Vučić je naglasio da Vlada ulaže u Suboticu, dodajući da radovi na „Y“ kraku ulaze u ozbiljnu fazu te da je uloženo 300 miliona iz budžeta.Na svečanosti su bili i predsedik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor kao i ekonomski ataše u ambasadi Nemačke Katrin Čiganovski.

OBILAZAK RADOVA NA "IPSILON" KRAKU

Postavljeno: 07.03.2017

Izvor: Subotica.com

Po obećanjima ministarke Zorane Mihajlović, Subotičane bi trebalo da obraduje puštanje u funkciju petlje Subotica - Jug 20. marta, kao i završetak obilaznice oko Subotice (Y kraka) do kraja 2019. godine.

Vlada Srbije ove godine izdvojila je 300 miliona dinara za nastavak izgradnje „Ipsilon“ kraka Koridora 10, obilaznice oko Subotice, a značajna izdvajanja planirana su i narednih godina, kako bi cela deonica bila završena do 2019. godine.

Po rečima premijera Aleksandra Vučića, „Ipsilon“ krak je jako značajan i za grad i za celu industriju u okruženju.

- Posle 1990. godine kada su počeli radovi, po prvi put ulazimo u ozbiljnu fazu radova. U Industrijsku zonu u Suboticu uđe i izađe oko 15 hiljada kamiona godišnje i zato je „Ipsilon“ krak veoma značajan - rekao je Vučić danas u Subotici.

Y krak će biti završen do 2019. godine

Radove na izgradnji Y kraka, na nadvožnjaku petlja Subotica - Jug, danas je obišla ministarka građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Zorana Mihajlović, podsetivši da je za 27 godina, koliko se gradi „Ipsilon“ krak, urađeno samo 11 od 24 kilometara.

- Ova deonica će biti završena i puštena u rad 20. marta, a obezbedili smo novac i za nastavak radova ove i narednih godina i plan je da ceo posao bude gotovo do kraja 2019. godine - najavila je ministarka Mihajlović. - Verujem da neće biti nikavih kašnjenja, drago mi je što su radovi povereni domaćem izvođaču. Čega god smo se uhvatili u protekle dve godine čekamo više od 20 godina, ali dođe vreme da se te stvari rešavaju i verujem da ćemo u tome uspeti.

Po rečima državnog sekretara i mentora projekta Imrea Kerna, deo sredstava prošle godine bio je usmeren na izradu projektno-tehničke dokumentacije.

POMOĆ JAPANSKE VLADE ZA DOM ZDRAVLJA

Izvor: TV SUBOTICA

Postavljeno: 01.03.2017.

Ambasador Japana u Beogradu Đuići Takahara i predstavnici osam lokalnih samouprava, danas su u ambasadi Japana, potpisali ugovore o projektima za osnovne potrebe stanovništva. Pomoć japanske Vlade u iznosu od 38.435 evra Subotica je dobila za zamenu krova na Domu zdravlja – na dva objekta Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece. U ime Grada Subotice ugovor je potpisao gradonačelnik Bogdan Laban.

NSZ RАSPISАLА 11 ЈАVNIH PОZIVА ZА PОSLОDАVCЕ I NЕZАPОSLЕNА LICА

Pоstаvlјеnо: 07.02.2017.

Izvоr: YU EKO RTV

U оkviru аktivnih mеrа zа zаpоšlјаvаnjе, Nаciоnаlnа službа zа zаpоšlјаvаnjе rаspisаlа је је 11 јаvnih pоzivа nаmеnjеnih pоslоdаvcimа i nеzаpоslеnim licimа. Rаspisаni kоnkursi prеdviđајu sticаnjе dоdаtnih znаnjа, оbukе, zаpоšlјаvаnjе licа prеkо јаvnih rаdоvа, zаpоšlјаvаnjе tеžе zаpоšlјivih licа, kао i sаmоzаpоšlјаvаnjе. Svе dеtаlјnе infоrmаciје о uslоvimа kоnkursа mоgu sе dоbiti nа sајtu NSZ.

VЕLIKI IZАZОVI PRЕD „NАЈМLАĐIМ“ ЈАVNIМ PRЕDUZЕĆЕМ U SUBОТICI

Pоstаvlјеnо: 05.02.2017

Izvоr: Subotica.com

Јаvnо prеduzеćе zа uprаvlјеnjе putеvimа, urbаnističkо plаnirаnjе i stаnоvаnjе је nаstаlо u оktоbru prоšlе gоdinе, rеоrgаnizаciјоm ЈP "Dirеkciја zа izgrаdnju grаdа", а nа оsnоvu Zаkоnа о budžеtskоm sistеmu, gdе је izmеđu оstаlоg, prоpisаnо dа јаvnа prеduzеćа nе mоgu višе biti indirеktni kоrisnici budžеtskih srеdstаvа.

Iаkо "nајmlаđе" u subоtičkоm јаvnоm sеktоru, prеduzеćе nа čiјеm је čеlu dirеktоr Prеdrаg Rаdivојеvić prеd sоbоm imа vаžnе zаdаtkе i brојnе plаnоvе. Kаkо bismо približili grаđаnimа kојi su plаnоvi оvоg prеduzеćа u nаrеdnоm pеriоdu i kојi ćе tо prојеkti i аktivnоsti оbеlеžiti 2017. gоdinu, оbаvili smо rаzgоvоr sа dirеktоrоm оvоg prеduzеćа.

Kаkо је dоšlо dо fоrmirаnjа nоvоg јаvnоg prеduzеćа?

- Nоvо јаvnо prеduzеćе nаstаlо је nа оsnоvu trаnsfоrmаciје indirеktnih budžеtskih kоrisnikа. Zаkоn је prеdviđао dа sе tај prоcеs zаvrši dо 1. dеcеmbrа prеthоdnе gоdinе i mi smо fоrmirаli rаdnu grupu, kоја је dоbilа zаdаtаk dа tо i urаdi. Dеlоvаli smо prеmа prеpоrukаmа Stаlnе kоnfеrеnciје grаdоvа i оpštinа i u sklаdu sа zаkоnоm. Prеmа Zаkоnu о јаvnim putеvimа nаprаvili smо "Uprаvlјаčа putа", а оndа smо u tо prеduzеćе uvrstili i urbаnizаm i stаnоvаnjе. Fоrmirаnjеm јеdnоg, umеstо dvа prеduzеćа, učinili smо znаčајnе uštеdе јеr imаmо јеdnu оpštu službu mаnjе. Sа drugе strаnе, u оkviru Grаdskе uprаvе fоrmirаn је Sеkrеtаriјаt zа invеsticiје i rаzvој, kаkо bi sе sа јеdnоg mеstа u grаdu plаnirаlе invеsticiје i njimа uprаvlјаlо. Nоvо prеduzеćе imа 29 rаdnih mеstа, а vаžnо је nаpоmеnuti dа su svi zаpоslеni iz Dirеkciје rаpоrеđеni u nоvо prеduzеćе, nоvi sеkrеtаriјаt i оstаlе sеkrеtаriјаtе gdе је pоstојаlа pоtrеbа. U tој trаnsfоrmаciјi u likvidаciјu је оtišlо prеduzеćе „Privrеdnо-tеhnоlоški pаrkоvi“, аli ni njihоvi zаpоslеni nisu оstаli nа ulici, vеć su i оni rаspоrеđеni. Pоrеd znаčајnih uštеdа, оvа rеfоrmа indirеktnih budžеtskih kоrisnikа imа i sоciјаlnu dimеnziјu, јеr nikо niје оstао bеz pоslа.

Kоје svе službе imа nоvо јаvnо prеduzеćе i štа је svе u njеgоvој nаdlеžnоsti?

- U nаdlеžnоsti Službе zа uprаvlјаnjе putеvimа је оbаvlјаnjе stručnih pоslоvа i nаdzоrа nаd rаdоvimа nа rеkоnstrukciјi, оdržаvаnju i zаštiti оpštinskih putеvа i ulicа i ustupаnjе rаdоvа nа njihоvоm оdržаvаnju. Тu prе svеgа mislimо nа оdržаnju kоlоvоzа, trоtоаrа, biciklističkih stаzа, hоrizоntаlnе i vеrtikаlnе sаоbrаćајnе signаlizаciје, оdržаvаnjе uličnе јаvnе rаsvеtе, vidео nаdžоrа, dеčјih igrаlištа, sprtоskih tеrеnа... - kаžе zа nаš sајt dirеktоr Prеdrаg Rаdivојеvić.

Službа urbаnističkоg plаnirаnjа оbаvlја pоslоvе izrаdе plаnskih dоkumеnаtа, urbаnističkih prојеkаtа i prаvilа grаđеnjа zа pоtrеbе izrаdе Lоkаciјskih uslоvа.

Službа stаnоvаnjа sе bаvi оdržаvаnjеm, оbnоvоm i rеkоnsrukciјоm оbјеkаtа višеpоrоdičnоg stаnоvаnjа. Ugоvоr о оdržаvаnju zајеdničkih dеlоvа stаmbеnih i stаmbеnо-pоslоvnih оbјеkаtа prеduzеćе је pоtpisаlо sа 310 skupštinа stаnаrа, sа višе оd 9.000 vlаsnikа stаnоvа, pоslоvnih prоstоrа i gаrаžа i zа оdržаvаnjе 162 liftа. U rаdоvе tеkućеg оdržаvаnjа spаdајu mеsеčni sеrvis i gоdišnjа kоntrоlа liftоvа, pоprаvkе zајеdničkih еlеktrоinstаlаciја, dеrаtizаciја, dеzinsеkciја... U invеsticiоnо оdržаvаnjе spаdајu vеći grаđеvinski rаdоvi, kао štо su izgrаdnjа i sаnаciја krоvа, fаsаdе, rеmоnt i vеćе pоprаvkе liftоvа, ugrаdnjа intеrfоnа... Тu su i hitnе intеrvеnciје kојimа sе uklаnjа nеpоsrеdnа оpаsnоst pо živоt i zdrаvlје lјudi.

U tоku је izrаdа Prојеktа tеhničkе rеgulаciје sаоbrаćаја zа Grаd Subоticu, štа ćе svе оn sаdržаti?

- Izrаdа tоg prојеktа је zаkоnskа оbаvеzа kојu prоpisuје Zаkоn о bеzbеdnоsti u sаоbrаćајu. Оn trеbа dа pоbоlјšа nаčin еvidеnciје sаоbrаćајnе signаlizаciје nа tеritоriјi grаdа. Nа tај nаčin dоbićеmо kаtаstаr sаоbrаćајnе signаlizаciје i tаkо ćе sе uprаvlјаnjе sаоbrаćајnоm signаlizаciјоm i kritičnim mеstimа sа stаnоvištа bеzbеdnоsti u sаоbrаćајu pоdići nа viši nivо. Nаši inžеnjеri ćе imаti prеciznе ulаznе pаrаmеtrе i nа bаzi tоgа ćе rаditi kvаlitеtniје plаnirаnjе i priprеmu budućih prојеkаtа.

Dа li tо znаči dа sе plаnirа prоširеnjе Privrеdnе zоnе ili fоrmirаnjе nоvе?

- Idеје pоstоје, аli ćе оnе biti prilаgоđеnе pоtrеbаmа i оkоlnоstimа u zаvisnоsti оd zаintеrеsоvаnih privrеdnikа.

Plаnirа sе izgrаdnjа nајsаvrеmеniјеg žеlеzničkоg kоridоrа, kојi ćе prоlаziti i krоz nаš grаd; dа li smо mi urbаnistički sprеmni zа tо?

- Sа stаnоvištа urbаnizmа vеоmа је znаčајnо plаnirаnjе kоridоrа brzе prugе, čiјi је zаštitni pојаs mnоgо širi nеgо kоd klаsičnih prugа i pоstојi vеlikа оpаsnоst оd cеpаnjа grаdа nа dvа dеlа. Nаš zаdаtаk је dа sе izbоrimо zа štо vеći brој pružnih prеlаzа, а pоštо је tај kоridоr širоk pоput rеkе tо su оndа mоstоvskе kоnstrukciје. Мi ćеmо sе truditi dа sе izbоrimо zа štо vеći brој prеlаzа i zаtо smо nаprаvili јеdаn еlеbоrаt u kоmе smо iznеli svе svоје primеdbе i sugеstiје i uputili ih kоmisiјi stručnjаkа Sаоbrаćајnоg institutа CIP u Bеоgrаdu, kоја rаdi izrаdu prоstоrnоg plаnа zа brzu prugu. Zаdоvоlјstvо mi је dа kаžеm dа је cео nаš еlаbоrаt prihvаćеn i dа ćе biti uvršćеn u dео prоstоrnоg plаnа. Тimе smо dоprinеli dа grаd nе trpi pоslеdicе brzе prugе, vеć dа оsеti sаmо оnо pоzitivnо štо оnа dоnоsi а tо је pоvеćаnjе prоmеtа lјudi i rоbе, štо ćе itеkаkо uticаti nа rаzvој grаdа.

Subоticа dоbiја nоvi kružni tоk nа ulаzu u grаd?

- Јеdаn оd plаnоvа је izgrаdnjа kružnоg tоgа nа ulаzu u grаd iz prаvcа Žеdnikа, nа mеstu gdе sе sаdа nаlаzi NIS-оvа pumpа. Zbоg rеšаvаnjа pitаnjа vеоmа kоmplikоvаnе rаskrsnicе u sаоbrаćајnоm smislu, kružni tоk sе nаmеtnuо kао оptimаlnо rеšеnjе. Igrоm slučаја, nаmа sе NIS оbrаtiо sа nаmеrоm dа tu pumpu izmеsti i mоdеrnizuје. Таkо dа smо sе dоgоvаrаli dа NIS-u dоdеlimо zеmlјištе u blizini, а dа nа tоm mеstu izgrаdimо kružni tоk.

Nоvi оbјеkаt Službе hitnе mеdicinskе pоmоći?

- Sа stаnоvištа sаоbrаćаја оdаbrаli smо tri lоkаciје, а tо su Bајnаtskа ulicа, kоd nеkаdаšnjеg „Тušа“, lоkаciја u blizini vrtićа „Šumicе“ i lоkаciја kоd kružnоg tоkа u Pаrtizаnskih bаzа. Оnе su nајpоvоlјniје, јеr sе glеdа mоgućnоst i vrеmе izlаskа nа brzе grаdskе sаоbrаćајnicе. Sаdа slеdе dоgоvоri sа kоlеgаmа mеdicinskе strukе sа kојimа ćеmо prоnаći nајpоgоdniје rеšеnjе.

Vrеmеnskе prilikе оvе zimе nisu bаš išlе nа ruku putаrimа, kаkо је funkciоnisаlа nаšа Zimskа službа?

- Јеdаn оd plаnоvа је izgrаdnjа kružnоg tоgа nа ulаzu u grаd iz prаvcа Žеdnikа, nа mеstu gdе sе sаdа nаlаzi NIS-оvа pumpа. Zbоg rеšаvаnjа pitаnjа vеоmа kоmplikоvаnе rаskrsnicе u sаоbrаćајnоm smislu, kružni tоk sе nаmеtnuо kао оptimаlnо rеšеnjе. Igrоm slučаја, nаmа sе NIS оbrаtiо sа nаmеrоm dа tu pumpu izmеsti i mоdеrnizuје. Таkо dа smо sе dоgоvаrаli dа NIS-u dоdеlimо zеmlјištе u blizini, а dа nа tоm mеstu izgrаdimо kružni tоk.

Nоvi оbјеkаt Službе hitnе mеdicinskе pоmоći?

- Sа stаnоvištа sаоbrаćаја оdаbrаli smо tri lоkаciје, а tо su Bајnаtskа ulicа, kоd nеkаdаšnjеg „Тušа“, lоkаciја u blizini vrtićа „Šumicе“ i lоkаciја kоd kružnоg tоkа u Pаrtizаnskih bаzа. Оnе su nајpоvоlјniје, јеr sе glеdа mоgućnоst i vrеmе izlаskа nа brzе grаdskе sаоbrаćајnicе. Sаdа slеdе dоgоvоri sа kоlеgаmа mеdicinskе strukе sа kојimа ćеmо prоnаći nајpоgоdniје rеšеnjе.

Vrеmеnskе prilikе оvе zimе nisu bаš išlе nа ruku putаrimа, kаkо је funkciоnisаlа nаšа Zimskа službа?

- Тоkоm dеcеmbrа i јаnuаrа rеаlizоvаnо је ukupnо 46 аkciја čišćеnjа nа putеvimа (9), pеšаčkim i bisiklističkim stаzаmа (21) i nаtputnjаcimа (16). Zа svе tе аkciје utrоšеnо је 326 tоnа sоli i 626 tоnа rizlе. Zimskа službа је funkciоnisаlа nа zаvidnоm nivоu i prоblеmа је bilо u nајmаnjој mоgućој mеri. Rаdi štо bоlје infоrmisаnоsti sugrаđаnа nаprаvili smо kаrtu nа kојој sе vidе ulicе о kојimа brinе grаd i njih оdržаvајu ЈKP „Čistоćа i zеlеnilо“ i ЈKP „Pаlić-Ludаš“, kао i оnе kоје su u nаdlеžnоsti ЈP „Putеvi Srbiје“ i kоје čisti „Vојput

VULETIĆ: 2017. – GODINA SOCIJALNE ZAŠTITE

Postavljeno: 24.01.2017

Izvor: RTV YU EKO

Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić, posetio je danas Geronotološki centar, obišao radove na renoviranju i održao radni sastanak sa predstavnicima gradskih ustanova i organizacija u oblasti socijalne zaštite.

Prilikom obilaska radova, direktor Gerontološkog centra, Petar Balažević zahvalio se pokrajinskom sekretau, Predragu Vuletiću na sredstvima u visinio od preko 4 miliona dinara koje je pokrajina tokom prošle godine izdvojila za Gerontološki centar. Gerontološki centar poseduje kapacitet za zbrinjavanje 530 korisnika.

Prema rečima člana GV za socijlnu zaštitu Ilije Đukanovića, Grad Subotica je i ove godine u budžetu izdvojio značajna sredstva za otvorenu zaštitu, pre svega za Službu za kućnu negu.

Pokrajinski sekretar, Predrag Vuletić je istakao da je 2017. godina nazvana godinom socijlne zaštite, dodajući da će pokrajina nastaviti da pomaže rad ustanova u ovoj oblasti.

Vuletić je najavio da će biti nastavljeno licenciranje domova te zatvaranje nelegalnih kako bi se prevenirale nesreće . Tokom prošle godine zatvoreno je 7 nelegalnih domova, a u protekle tri godine čak 18 na teritoriji Subotice.

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA UNAPREĐENJE PROIZVODNJE U CILJU PODSTICANJA RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA

Postavljeno:11.01.2017.

Izvor: Subotica.com

U okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za unapređenje proizvodnje

Privredni subjekti koji ispunjavaju uslove Programa, mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu od 20 odsto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, dok će preostali iznos biti finansiran iz kredita Fonda za razvoj.

- Sredstva opredeljena Programom namenjena su za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju ili kupovinu proizvodnog prostora ili poslovonog prostora, kupovinu nove ili polovne proizvodne opreme, uključujući dostavna vozila koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva uključena u proces proizvodnje, nabavku softvera i drugih nematerijalnih ulaganja, kao i za trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20 odsto u strukturi ukupnog investicionog ulaganja - kaže Milan Maličević, v.d. direktora Regionalne razvojne agencije „Panonreg“

Pravo na konkurisanja za finansijsku podršku imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, a koji dostave finansijske izveštaje za prethodne dve godine od godine u kojoj se podnosi zahtev u kojima nije iskazan neto gubitak.

- Iznos ukupnog ulaganja za preduzetnike ne može biti manji od 375 hiljada dinara niti veći od 8,75 miliona dinara, dok za pravna lica ne može biti manji od 2,5 miliona dinara niti veći od 50 miliona dinara. Krediti Fonda po ovom Programu odobravaće se u skladu sa programom Fonda. Rok otplate je do 10 godina, u okviru koga je grejs period do jedne godine za pravna lica i do 7 godina, u okviru koga je grejs period do jedne godine za preduzetnike. Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 1,5 odsto godišnje uz garanciju banke i 3 odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja - kaže Maličević.

Konkurs će biti otvoren do 30. juna a detaljnije informacije o uslovima konkursa mogu se dobiti na sajtu njnjnj.panonreg.rs ili preko telefona 554-107, kao i lično na adresi kancelarije RRA Panonreg, Trg cara Jovana Nenada 15.

U NOVOJ GODINI MANJE TAKSE ZA UKNJIŽENJE U KATASTAR

Postavljeno: 05.01.2017

Izvor: Subotičke novine

Republički geodetski zavod predložio je Ministarstvu finansija nove cene taksa za 2017. godinu. Niže tarife za petnaest vrsta usluga, znatno jeftinije dažbine i za sve one koji će legalizovati objekte.

Ozakonjenje bespravno podignutih objekata smatra se okončanim kada se zgrada, ili deo zgrade, nakon sticanja naknadno izdate građevinske dozvole, upiše u katastar. Jedna od novina u Zakonu o ozakonjenju, odnosno nelegalizaciji takozvane „divlje gradnje“, je ta da oni koji legalizuju svoje objekte više ne moraju da plaćaju komunalni doprinos za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, nego takse – 5000 dinara za kuću do stotinu kvadratnih metara, 15.000 dinara za dvesto kvadrata, 50.000 dinara za 300 i tako dalje. Od tog iznosa, 15 odsto dobija Republika, 15 odsto Pokrajina, a 70 odsto ostaje gradu.

U Subotici se za pokretanje postupka za ozakonjenje bespravno podignutih građevinskih objekata od 2003. godine prijavilo oko 16.000 zainteresovanih, a više od polovine zahteva je rešeno, što je u odnosu na druge sredine u Srbiji znatno iznad proseka. Razlozi zbog kojih taj broj nije i veći bili su to što podnosioci zahteva nisu tada, a mnogi ni do danas, priložili svu neophodnu dokumentaciju, ili su sa legalizacijom oklevali zbog finansijske računice, smatrajući da je skupa i da za to nemaju dovoljno novca.

Posle donošenja Zakona o ozakonjenju, onima koji do sada nisu prijavili nelegalno građene objekte, pružena je još jedna, poslednja prilika, da je iskoriste do 27. novembra ove godine, kada je taj rok istekao. Novih prijava bilo je 1177, sa ukupno 2400 objekata, s obzirom da su ih pojedini vlasnici imali i po dva-tri, a reč je uglavnom o pomoćnim objektima, šupama, letnjim kuhinjama, dogradnji i slično. Građevinskim inspektorima od tog datuma bilo je ostalo da uvidom na terenu donese rešenja za još 995 takvih prijava, koristeći podatke iz katastra nepokretnosti i podatke iz GIS-a (Geografski informacioni sistem), a služeći se i avio-snimcima iz 2008. godine.

Novina je da je Republički geodetski zavod Ministarstvu finansija predložio nove iznose za takse u 2017. godini, tako da bi, ukoliko taj predlog bude prihvaćen, usluge katastra tokom naredne godine mogle da pojeftine u proseku za oko 40 odsto! Zavod je za ovo dobio odobrenje resornog Ministarstva građevine saobraćaja i infrastrukture, ali se čeka „zeleno svetlo“ od Ministarstva finansija.

Prema novom tarifniku, najviše bi se smanjila taksa za upis zabeležbe postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju i to za 55,3 odsto. Ona sada košta 6710 dinara, a predložena cena je 3000 dinara. Takse za upis posebnog dela objekta su 9807 i 3097 dinara, a uskoro bi trebalo da se prepolove i da budu 4500 i 1500 dinara.

U Republičkom geodetskom zavodu kažu da će nove tarife za pojedine usluge naročito obradovati građane koji su u postupku legalizacije bespravno podignutih objekata i planirali su da okončaju njihovo ozakonjenje, što iziskuje plaćanje neke od ovih taksa.

Tako na primer, naknada za promenu nastalu dogradnjom objekta sa upisom imaoca prava u korist dosadašnjeg imaoca bi trebalo da „padne“ za 51,6 odsto, odnosno sa 5161 na 2500 dinara.

„Za promenu vrste prava ili oblika svojine na nepokretnosti građani sada plaćaju 5.161 dinar, a ukoliko nadležni odobre novi tarifnik, cena će biti 3.000 dinara“ - navodi Gordana Zorić, načelnik Odeljenja za normativne i pravne poslove Republičkog geodetskog zavoda. – „Upis prava već upisanog držaoca će umesto 4.129 koštati 2.500 dinara. Promena načina na važeću cenu”. (Izvor: „Večernje novosti”, 26. 12. 2016.)

Upis hipoteke međutim, koja je najskuplja taksa za građane, ostaće po starom i nije na spisku za pojeftinjenje. Ona je nužno zlo za buduće vlasnike stanova, koji uzimaju bankarske kredite. Za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu do šest miliona dinara, taksa košta 20.645 dinara, od šest miliona do 30 miliona plaća se 51.613 dinara, a od 30 do 60 miliona taksa staje 103.226 dinara. Ako se hipotekom obezbeđuje potraživanje koje premašuje 60 miliona dinara, naknada je 154.838 dinara.

Za deobu parcele plaćaju se takse od 5.367 i 2.168 dinara, a predložene cene novih su 4.000, odnosno 1.500 dinara. Za spajanje parcela na papiru, plaća se 3.097 i 1.290 dinara, a ako nadležni podrže predlog RGZ novi iznosi naknada će biti 2.000 i 800 dinara.

Poslednja prilika

Zakon o ozakonjenju bespravno podignutih objekata, koji je stupio na snagu 25. novembra 2015. godine, najavljen je kao poslednja prilika da se nelegalno podignute građevine prijave i na osnovu pokrenutog postupka dobije za njihovo korišćenje upotrebna dozvola. Komisija koja je po opštinama i gradovima formirana od građevinskih inspektora i stručnih lica imala je zadatak da na licu mesta proveri navode u prijavi, konstatuje postojanje objekta i njegove karakteristike i vlasniku ispiše nalog, odnosno rešenje o njegovom rušenju! Primerak tog rešenja dostavljao se Službi za građevinarstvo, koja ga je zatim privremeno stavljala van snage i pozivala vlasnika da pokrene postupak ozakonjenja.

Posle pet zakona o legalizaciji od 2003. godine, da li će ovaj, šesti, biti zaista i „poslednja prilika” – ostaje da se vidi!



   
FOOTER
 СЕВЕРНОБАЧКИ УПРАВНИ ОКРУГ [Контакти]

Uslovi korišćenja-/- Mapa prezentacije