Суботица
Положај
Суботица је најсевернији град Србије, други по величини на територији Аутономне покрајине Војводине. Налази се на 10 км од Српско-Мађарске границе, на географској ширини 46° 5′ 5“ и географској дужини 19° 39′ 47“. Граничи се Мађарском и са 4 јединице локалне самоуправе: Сомбор, Бачка Топола, Сента и Кањижа. Северно од града се налази пешчана степа са плодним воћњацима и виноградима на југу, на чијим се црницама развија пољопривреда. Суботица је град лоциран у срцу Панонске низије са дугом традицијом и богатом културном баштином. Суботица је, због њене географске локације постала најважнији административни, индустријски, тржни, прометни и културни центар севернобачке регије.
Историја
У писаним документима Суботица се први пут помиње 7. маја 1391, мада је морала постојати и пуно пре тога, јер је доказано да је регија била насељена чак и пре 3000 година. Због броја великих миграција у овој пограничној регији су се населили Мађари, Хрвати и Буњевци, Срби, Немци, Јевреји, Словаци, и други. честа промена власти је утицала на честало мењање имена града. Прво забележено име је Забадка, које је од 1391. било мењано више од двеста пута, а неколико значајнијих имена су Сзент Мариа, Мариа Тхересиополис, МариаТхересиенстадт, Сзабадка и Суботица. За мање од две деценије, крајем XIX и почетком XX века, прошла је кроз веома интензиван урбани, индустријски и културни развој. Брз развој занатства, индустрије и трговине проузрокован доласком железнице 1869. године постао је још убрзанији након изградње електране и увођења трамваја, 1897. године. ‘ ретече садашње индустрије, крајем XIX И почетком XX века били су извозници меса „Hartman&Konen“, који су први у земљи користили хладњаче; фабрика сумпорне киселине и ђубрива ‘Klotild’ која је основана 1904. године; браћа Ruff која су производњу слаткиша у Суботици утемељили 1917. године, а фабрика електромотора ‘Sever’ је основана 1923. године. Оснивањем првих институција почетком XVIII века, Суботица се развија у модеран, средњоевропски град.
Данас
Суботица је данас модеран град, по последњем попису из 2022. године има 1123.952 становника. Суботица је мултиетнички град и општина. Њена популације се састоји од више од 20 различитих националности од којих су најбројнији Мађари, Срби, Хрвати и Буњевци. Истовремено Суботица је мулти-религиозни град где људи више различитих религија живе заједно у складу већ вековима. Кроз територију Града Суботица пролази транзитни паневропски пут Е-75, који је повезује са Републиком Мађарском на северу, и преко Београда, са јужном Европом. У самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду, Сомбору, Хоргошу и Сенти. У погледу железничког саобраћаја, повезана је са целом Европом, а траса пруге Београд – Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. У близини града се налазе и два најфреквентнија гранична прелаза: Хоргош и Келебија. Удаљеност Суботице од главних привредних центара у земљи и региону:
Попис становништва 2022. године
Извор: stat.gov.rs
Индустрија, пољопривреда
Индустрија Суботице традиционално је диверзификована. Поред прехрамбене индустрије у разним својим подсекторима, интензивно су се развијали електромашински компекс, хемијска индустрија, индустрија текстила, прерада коже и производња обуће, чарапа, штампарије и грађевинарство. У складу са наведеним, може се очекивати мање или више интензиван развој и у будућности, јер су на располагању неопходни ресурси (капацитети, знање и искуство, профилисана радна снага, сировинска основа или расположиве компоненте, тржиште…). Од укупне површине Суботице која износи 100.700 ха, 88.443 ха чине пољопривредне површине што је приближно 90% укупне површине. Обрадиво земљиште је један од најважнијих природних ресурса. Пољопривреду Суботице карактерише постојање два организациона облика пољопривредних газдинстава: индивидуална газдинства и пољопривредна предузећа. Индивидуална пољопривредна газдинства обрађују 2/3 од укупних земљишних капацитета. Просечна величина поседа је око 4 ха са већим бројем парцела које нису повезане. Структура укупне пољопривредне површине у Суботици према начину коришћења
Образовање
У предшколској мрежи, услуге се пружају у 51 објекту за 4.035 деце. У вртићима се спроводи целодневно збрињавање у јаслицама и обдаништима, као и предшколски припремни програм. Предшколски припремни програм, поред ПУ „Наша радост“ реализују и три основне и две специјалне школе. ПУ „Наша радост“ са традицијом делатности из 1864. године, наставу изводи на српском, мађарском и хрватском језику и успешно реализује иновативне пројекте. У Граду Суботица постоји 23 основних школа, које похађа 11.970 деце у школској 2012./2013. години. Наставу на српском језику похађа 69,62%, на мађарском језику 27,99% и на хрватском језику 2,39% основаца. Град Суботица се сматра значајним средњошколским образовним, центром Војводине. У Граду Суботица постоји 11 средњих школа које похађа 6.289 ученика у школској 2012./2013.годиник, на профилима у области: економије, електротехнике, машинства, хемијске делатности, прераде хране, угоститељства, грађевине, архитектуре, медицине, као и средња музичка школа и 3 гимназија (Гимназија «Светозар Марковић», бискупијска класична гимназија «Паулинум» и гимназија «Костолањи Деже»). Високо образовање се спроводи у 5 установа којима је оснивач република (Економски факултет, Грађевински факултет, Висока техничка школа струковних студија, Висока школа струковних студија за образовање васпитача и Учитељски факултет на мађарском наставном језику) и 4 установе чији је оснивач правно или физичко лице (Универзитет «Сингидунум», Факултет за пословне студије «Мегатренд», Факултет за услужни бизнис «Фабус» и Високошколска јединица правног факултета у Новом Саду.) Поред институција формалног образовања у Суботици ради и око 20 установа за неформално образовање, учење и обуку заната. Отворени универзитет Суботица представља једног од лидера у области (не)формалног образовања. Табела 5: Структура становништва у Суботици старог 15 и више година према школској спреми и писмености
Спорт
Спортови у Суботици имају дугу традицију. Интересантно је да су Спортске игре на Палићу започете 1880., као претходник Олимпијских Игара, чак и пре него што је Пиерр де Цубертен поново основао модерни Олимпијски покрет. Од тада до данашњег дана Суботица има надимак “Град Спорта”. Спортски савез Суботице је организација са преко 150 клубова и струковних савеза. Суботица је један од пет најважнијих спортских центара у Србији. Постоје велике могућности за све спортове у халама, спољним и унутрашњим теренима. Веома је интересантно да национални спортски тимови користе Палић за њихове припреме за велика међународна такмичења. Поред професионалних и аматерских спортова, постоје и многе опције за рекреацију. Прекрасна природа и велики број спортских објеката нуде велики распон опција: тенис, јахање, џогинг, сквош, фудбал, кошарка, одбојка, пливање, пецање, лов и многе друге.
Официјелна веб презентација Скупштине општине Суботица – www.subotica.rs